POZDRAV HERCEGOVINI IZ MAKSIMIRA
Moj sokole, leti, leti
pa na hercegovački kamen sleti…
Pa mu reci da ću doći
malo šetat i zapjevat…
našu staru lijepu pjesmu
i kod Međugorja vidjet česmu…
Pa je pitat
kako li je…
da li hodočasnička lica
mije i često nasmije…
Pa da vidim staru česmu
i zapjevam novu
maksimirsku pjesmu…
Pozdrav sada iz Maksimira…
nek vam Bog da
obilje blagoslova i mira…
Ptice lete, cvrkut šire
i cijeli Zagreb sada mire…
Patke jure, pa zagrakću
pa mi kažu
ne žuri se u kuću…
A golub mi sada kaže…
moje ti gukanje
nikada ne laže…
Ostani još u prirodi
nek te tvoje srce vodi…
Srce svoje slušaj sada
i piši stih koji ti
na um pada…
Ne žuri se nikud danas
tvoje srce živi naglas…
Pogledaj to zelenilo
nije li to tvoje srce
sinoć snilo…
Sve te ptice pozdravljaju
pa uživaj u našem raju…
A sokol ode preko gora i mora…
ponosno uzdižući krila ka visini
uz pozdrave Maksimira Hercegovini…
Autorica duhovne poezije: Angelina Barun