Vinkovačke jeseni inspiracija su mnogima. Naš suradnik Anđelko Antić Blažević u svojoj pjesmi slikovito nam ih dočarava.
VINKOVAČKE JESENI
Evo opet u punomu sjaju
ko dukati na veseloj snaši,
Vinkovci nam svu lipotu daju
o jeseni puni su raskoši!
Gledam baju kapu najerio
pa uprego riđane u kola,
nacifro se, kola uresio,
nek se vidi ko je prava lola.
Cure lipe kosu povezale,
na prsima dukati se sjaje,
u lipe se momke zagledale,
sve do zore pisma ne prestaje.
Lipo su se naredile snaše,
pocikuju dok tambure ječe ,
svud okolo sad se kola praše,
Vinkovcima rijeka ljudi teče…
Stoga i ti ne časi ni časa,
jesen stigla u Vinkovce kreni,
sva u zlatu, puna je ukrasa,
bit će lipo i tebi i meni!
