Ususret ovogodišnjem “Šokačkom sijelu“u Županji, inspiriran geslom “Oj, dorati, moje zlato suvo” Anđelko Antić Blažević napisao je ovu pjesmu s kojom želi evocirati uspomenu na barda slavonskog pučkog pjesništva – čika Đuku Galovića, kao i na sve druge čuvare tradicijske baštine našega kraja među kojima posebno valja istaknuti bać Ivu Oršolića i g. Ivicu Janjića, nažalost svi su pokojni.
Na svima koji ostajemo je da, potaknuti njihovim primjerom nastavimo čuvati sve vrednote koje baštinimo.
OJ, DORATI, MOJE ZLATO SUVO
Upregnit ću dorate, moje zlato suvo,
dugo sam i` ko u pismi, “šparo i čuvo”,
pa ću poć u Županju na sijelo Šokačko
da zaigra ko njekad, srce mi momačko.
Opasat ću tkanicu u tri naše boje,
poklade su stigle, milo janje moje,
pa umisto na oranje, u Županju poći,
“rano ranit”, kaže pisma, “kasno kući doći”!
Sinđir neka zveči, nek zazvone praporci,
nek u kolu zapivaju cure i momci.
Nek povežu dukate i cure i snaše
pokažimo tradiciju, ono što je naše.
Nek požuri u Županju sav naš dragi svit,
lipe cure neka pođu na “Šokački cvit”!
Stare neka nošnje na njima zablistaju
svakoj od nji` one, tako lipo pristaju.
Kad povorka krene, svako nek nađe para,
bi` će tu i kurjača, vuka i bušara.
O poklada kažu, ni Beč joj ravan nije,
u Županji tad se slavi, jede, a i pije.
Bogu fala šta imamo vako lipa ruva,
šta se sveta tradicija njeguje i čuva.
I na Đuku Galovića spomen se očuvo
pa pjevamo – “Oj, dorati, moje zlato suvo!”
Foto:Turistička zajednica grada Županje / Foto video – “Fokus” Županja